News and Films from the Frontline of the War on Drugs
ULIČNA UPOTREBA DROGA JE RASTUĆI PROBLEM U NAŠIM GRADOVIMA
Razmena pribora za injektiranje među korisnicima droga dovodi do širenja krvno prenosivih infekcija, kao što su Hepatitis C ili HIV. Bačene igle po ulicama izazivaju gađenje sugrađana. Rešenje ovog problema se ne nalazi u rukama policije - privođenje osoba koje koriste drogu ne smanjuje broj korisnika droga, već ih navodi da droge koriste na mnogo rizičniji način, kao i da što pre bace iskorišćen pribor za injektiranje. Tradicionalne metode borbe protiv droga nemaju efekta. Ova kampanja je namenjena pronalaženju novih rešenja – da se napravi mesto za promenu.
Ukoliko bi postojale prostorije u kojima bi korisnici mogli da korite drogu sterilnim priborom pod medicinskim nadzorom, mogli bi biti smanjeni rizici od predoziranja i infekcija, kao i neprijatnosti i otpad u vidu upotrebljenog pribora za injektiranje na našim ulicama! Kampanja Mesto za promenu ima za cilj da promoviše pragmatična rešenja za probleme u vezi sa upotrebom droga - molimo pogledajte dalje za više informacija o problemima i mogućim rešenjima koja su se pokazala uspešnim u mnogim velikim gradovima u svetu! Ukoliko se slažete da kažnjavanje nije pravo rešenje, molimo potpišite našu peticiju!
(Ова веб страница представља стање кампање из 2015.)
Javna scena upotrebe droga – Osobe koje injektiraju droge često žive na marginama društva: nemaju posao, dom, ni porodicu. Provode većinu svog vremena na ulicama, u potrazi za drogom, koju najčešće koriste u mračnim ulicama, prolazima i ulazima zgrada, u nehigijenskim uslovima. To izaziva naprijatnost sugrađana. Korisnici međusobno dele svoje špriceve i igle, koje često ostavljaju za sobom kako bi izbegli privođenje od strane policije.
Infekcije – Svaka treća, nova HIV infekcija van subsaharske Afrike je povezana sa međusobnim deljenjem pribora za injektiranje. Drugi, manje poznati virus, Hepatitis C, je još više infektivan i širi se među injektirajućim korisnicima droga brže nego među bilo kojom drugom populacijom. Lečenje bolesti izazvanih ovim virusima košta neuporedivo više nego što košta njihovo sprečavanje deljenjem sterilnog pribora za injektiranje i obezbeđivanje higijenskog okruženja. Photo: Ben art core
Nove epidemije HIV infekcije u Evropi – Stopa HIV infekcije među injektirajućim korisnicima droga je dugo u većini evropskih zemalja bila na niskom nivou. Ova situacija se sada menja, kao posledica finansijske krize u Evropi. Javno zdravlje i zdravstvene usluge su često prve žrtve mera štednje. Gradovi kao što su Atina, Bukurešt i Sofija iskusili su velike epidemije HIV infekcija među injektirajućim korisnicima droga. Iz primera drugih zemalja znamo da epidemija ne sprečava korisnike droga da ih koriste – već se epidemija širi na opštu populaciju, putem nezaštićenih seksualnih odnosa.
Nove psihoaktivne supstance – U 2009. godini, došlo je do porasta broja novih sintetskih droga u Evropi. Ove droge, često zvane i “Legal Highs” od strane medija, nisu na listama ilegalnih supstanci, ali oponašaju njihove efekte. U nekim gradovima, kao što su Budimpešta ili Bukurešt, hiljade injektirajućih korisnika droga počelo je koristiti ove supstance. Dok se heroin injektira tri do četiri puta dnevno, ove droge se injektiraju 10 do 15 puta – što vodi većem riziku od infekcija.
Otpad / iskorišćen pribor – Iskorišćene igle i špricevi, i drugi otpad vezan za injektirajuću upotrebu droga su svakidašnja pojava u delovima grada u kojima korisnici injektiraju na ulici. Iako i dalje nema zabeleženih incidenata o tome da je bilo ko dobio krvno prenosivu infekciju preko odbačene igle ili šprica, ovaj otpad često stvara strah, gađenje, bes i frustraciju građana.
KAZNA NIJE REŠENJE
Više policajaca koji patroliraju ulicama i veći broj hapšenja ljudi koji koriste drogu, neće dovesti do smanjenja upotrebe droga. Naprotiv, strah od policije navodi korisnike da u najkraćem mogućem roku bace iskorišćene igle. Dokazano je da ograničavanje pristupa sterilnom priboru za injektiranje ne dovodi do opadanja broja injektirajućih korisnika droga na ulicama, već do međusobnog deljenja pribora meðu korisnicima, stoga i novih krvnoprenosivih infekcija. Pretrpani zatvori su leglo injektirajućeg korišæenja droga,kao i virusnih infekcija u vezi sa istim.
PRISTUP „ČETIRI STUBA“ KAO REŠENJE ZA SMANJENJE PROBLEMA U VEZI SA UPOTREBOM DROGA
Prevencija – za one koji ne koriste droge i onima koji sa drogama eksperimentišu, moraju biti dostupne validne informacije u vezi droga u školama, porodicama i noćnim klubovima!
Lečenje – za one koji koriste drogu, a želeli bi da prestanu, neophodni su savetovanje, detoksikacija, supstituciona terapija, kao i programi socijalne reintegracije.
Smanjenje štete – za one koji aktivno injektiraju droge, neophodi su sterilan injektirajući pribor i bezbedne prostorije gde mogu koristiti droge bez uznemiravanja drugih, gde se ne mogu inficirati ili umreti usled predoziranja. Ovi programi bi trebali da posluže kao polazne tačke za ostale zdravstvene usluge!
Sprovođenje zakona – kako bi zaštitila drušvo, policija treba da osigura bezbednost javnih mesta, upućivanjem injektirajućih korisnika droga na bezbedne prostorije za upotrebu.
To je ono što zovemo pristup četiri stuba. Svaki grad treba da kreira sopstvenu strategiju prema drogama zasnovanu na ova četiri stuba, treba da imenuje koordinatora za drogu, i alocira adekvatan budžet za implementaciju strategije. Gradovi koji uvedu ovaj pristup mogu da postignu veliki uspeh u smanjenju upotrebe droga na ulicama i srodnih štetnih posledica po pojedinca i društvo. Prvi gradovi koji su eksperimentisali sa ovim pristupom bili su u Švajcarskoj, gde je prostorija za bezbedno injektiranje otvorena 1986. godine. Nekoliko drugih gradova sledilo je njihov primer, i to u Holandiji, Nemačkoj, Španiji, Australiji, Kanadi, Danskoj, Luksemburgu i Norveškoj. Prostorija za injektiranje bila je otvorena u Atini 2013. godine, a ubrzo će i Pariz i Lisabon slediiti isti primer. Trenutno postoji više od 90 ovakvih prostorija koje funkcionišu u navedenim zemljama. One ne dovode do povećanja upotrebe droga, već su spašavaju mnoge živote. Ni jedan smrtni slučaj se nije dogodio u ovim prostorijama.
Sve je više gradova koji shvataju da kažnjavanje ljudi koji koriste drogu samo stvara dodatne probleme - međutim, ako se stvori bezbedno okruženje i higijenski uslovi pod nadzorom zdravstvenog osoblja i socijalne službe, može se smanjiti broj predoziranja, kao i upotreba droge na ulicama sa svim svojim neprijatnostima kao što je otpad i virusne infekcije. Ne manje važno, ovako kreirane prostorije mogu da pomognu ljudima koji su zavisni da pristupe programima lečenja!
BEZBEDNE PROSTORIJE ZA INJEKTIRANJE DROGA
Bezbedne prostorije za injektiranje droga nisu luksuz – one su investicija od koje korist ima društvo u celini, ne samo njeni korisnici! U gradovima u kojima takve prostorije postoje
Injektirajuća upotreba droga na ulici je smanjena Korisnici ne injektiraju više u mračnim ulicimama i parkovima, već u prostoriajama pod medicinskim nadzorom;
Stopa krvno-prenosivih infekcija vezanih za upotrebu droga je smanjena Injektirajći korisnici droga koriste sterilan pribor i ne dele ga međusobno;
Više korisnika droga je pristupilo programima lečenja Zavisni korisnici su motivisani i u mogućnosti da pristupe programima lečenja i sve veći broj njih će prestati da koristi drogu;
Otpad vezan za injektirajuću upotrebu droga je smanjen Taj otpad je bezbedno odložen kao opasan otpad, i nijedna igla ne stiže se ne baca na ulicu;
Broj smrtnih sluèajeva usled predoziranja je smanjen Ako se sluèaj predoziranja i dogodi u prostoriji za bezbedno injektiranje, zdravstveni radnici mogu intervenisati odmah.
Овде можете погледати Другрепортерове видео записе о собама за конзумирање дрога!
SOLUTIONS
ГРАДОВИ УЧЕСНИЦИ
Organizacije civilnog društva iz osam gradova učestvuju u ovoj kampanji: Atine, Beograda, Bratislave, Bukurešta, Budimpešte, Sofije i Varšave.
ATINE
Grčka je jedna od zemalja koja je najjače pogođena ekonomskom krizom u Evropi. Prema izvorima organizacije OKANA (državna ustanova lečenja zavisnosti od droga), trend injektirajuće upotrebe droga je naglo porastao, kao posledica rastuće nestabilnosti egzistencije među mladim ljudima. Zvanična procena je da postoji 25,000 uličnih korisnika droga, od kojih najveći deo živi u Atini. Unija korisnika droga grčke pak navodi, da je realan broj injektirajućih korinika droga samo u Atini, oko 30,000 ili više - postoje one osobe koje nikada nisu stupile u kontakt ni sa jednom zvaničnom institucijom, te njihovo postojanje nije evidentirano. Izuzetno dugo političari su verovali da se problem u vezi upotrebe droga može rešiti policijskim racijama i lišavanjem slobode korisnika. Dostupnost lečenja bolesti zavisnosti i sterilnog pribora za injektiranje je i dalje smanjena u odnosu na druge gradove zapadne Evrope. Shodno tome, korinsici su međusobno delili igle što je dovelo do širenja HIV i Hepatitis C infekcije. Između 2006. i 2011. godine zabeleženo je samo 9 novih slučajeva HIV infekcije među korisnicima droga, a samo tokom 2011. godine registrovano je 256 novih slučajeva!
Kada je velika HIV epidemija pogodila zemlju, došlo je do hitne potrebe za promenom pristupa: Vlada je uložila više novca za osnovne programe smanjenja štete (terenski rad na ulici, brze testove, upućivanje na klinike za infektivne bolesti) dok je epidemija zahtevala još efektivnije strategije za prevazilaženje. Još mnogo sterilnog pribora za injektiranje je distribuirano, i više ljudi je primljeno u institucije za lečenje; Ali, nisu bila obezbeđena skloništa za beskućnike koji su injektirajući korisnici droga, niti su skraćene liste čekanja za supstitucionu terapiju. Programi smanjenja štete su mogli biti unapređeni zapošljavanjem korisnika koji su na supstitucionoj terapiji i koji su se prijavili da rade na volonterskoj bazi, ali su takvi oblici funkcionisanja bez daljnjeg bili odbijeni. Tokom ovog teškog perioda, civilno društvo, a ne Vlada, je bilo to koje je zagovaralo za cilj - pritiskajući ključne aktere, osmišljajući inicijative kako bi informisali ljude na ulicama, i bez rezerve zalažući se za humaniji i zdraviji svet. Photo: Ben art core
OKANA je 2013. godine otvorila prvu prostoriju za bezbedno injektiranje u Atini, gde je stotine injektirajućih korisnika droga moglo da dodje i izbegne rizik od infekcija injektiranjem u bezbednom okruženju, umesto na ulicama. Ova epidemija je sada pod kontrolom - ali još ima mnogo da se uradi. Nažalost, bezbedna porstorija za injektiranje je zavtorena kao rezultat postojećih zakonskih regulativa, a ljudi i dalje treba da čekaju nekoliko godina kako bi bili primljeni na lečenje. Organizacije civilnog društva se bore za više programa prevencije, lečenja i programa smanjenja štete, a manje stigmatizacije, diskriminacije, kriminalizacije i kažnjavanja! Naš partner iz Grčke u ovoj kampanji je Unija korisnika droga Grčke Da saznate više o situaciji u Grčkoj, pogledajte film koji je Drugreporter snimio zajedno sa Unijom korisnika droga Grčke.
BEOGRADA
Beograd je grad na raskrsnici brojnih ruta trafikinga heroinom, sa velikom populacijom injektirajućih korisnika droga, od kojih mnogi pripadaju marginalizovanoj romskoj zajednici. Većina korisnika živi u ekstremnom siromaštvu, izopšteno iz društva. Zahvaljujući donaciji Globalnog Fonda za borbu protiv SIDE, tuberkuloze i malarije, nekolicina programa smanjenja štete je inicirana početkom ovog veka, kao što je distrubucija sterilnog pribora za injektiranje u cilju prevencije virusnih infekcija. Prevalenca HIV infekcije među korisnicima droga je i dalje niska, ali je dostupnost programima smanjenja štete daleko od adekvatne – najbolji indikator rizika jeste visoka prevalenca Hepatitis C infekcije.
Nade onih koji pružaju usluge, da programi mogu biti prošireni, su otišle niz vetar: zemlja ne može da aplicira za Globalni Fond, a poslednji grant je završen 2014. godine. Programi za podršku korisnicima droga se suočavaju sa nesigurnom budućnošću – neki od njih će se zatvoriti. Ni državna niti lokalna beogradska uprava ne pružaju adekvatno finansiranje programa smanjenje štete za injektirajuće korisnike droga. Molimo podržite borbu lokalnih organizacija civilnog društva da podstaknu donosioce odluka da preuzmu inicijativu i kreiraju gradsku strategiju zasnovanu na pristupu četiti stuba! Naš partner iz Srbije u ovoj kampanji je Re Generacija. Da saznate više o situaciji u Srbiji, pogledajte film u produkciji Drugreporter-a i Re Generacije.
BRATISLAVE
Injektiranje metamfetamina (u Slovačkoj poznatog pod imenom Pervitin) je u U Bratislavi poslednjih godina u porastu. Veliki broj injektirajućih korisnika droga pripada romskoj populaciji - socijalno marginalizovanoj populaciji kojoj su slabo dostupne zdravstvene uslugame. U nekim delovima grada, otvorena upotreba droga je izvor uznemirenja i neprijatnosti građana koji žive u okruženju. Korisnici droga često injektiraju na stepeništima ili u žbunju, i međusobno dele pribor za injektiranje. Četiri od deset korisnika droga su inficirani virusom hepatitisa C. Photo: Ester Erdelyi Photography - Izvor: Wikipedia
Zakoni prema drogama su oštri, a korisnici droga se često ne usuđuju da posete socijalne službe, zbog straha od hapšenja. Postoji svega nekoliko organizacija koje pružaju usluge prevencije, lečenja i programe smanjenja štete, ali im gradske vlasti ne daju nikakva finansijska sredstva, i ne postoji gradska strategija prema drogama koja bi se nosila sa ovim problemima. Nacionalna Vlada trenutno razmatra dekriminalizaciju upotrebe droga - i stiče se utisak da je vreme za promenu. Molimo podržite lokalne organizacije civilnog društva, kao što je Odysseus, za zagovaranje za nove politike prema drogama zasnovanim na lečenju, smanjenju štete i prevenciju a manjem kažnjvanju, potpišite našu peticiju! Photo: Ester Erdelyi. Photography Naš partner iz Slovačke u ovoj kampanji je Odyseus. Da saznate više o situaciji u Slovačkoj pogledajte film u produkciji Drugreporter-a i Odyseus-a.
BUKUREŠTA
Dugi niz godina, HIV infekcija je u Bukureštu bila izuzetno retka među injektirajućim korisnicima droga. Situacija se dramatično promenila poslednjih godina, sa rastućim brojem infekcija od četiri nova slučaja u 2007. godini, do 801 tokom 2014. godine. Zašto? Delom zbog buma na tržištu novih psihoaktivnih stimulansa (prodavanih kao “ethnobotanicals”) koji je doveo do brzog povećanja broja injektirajućih korisnika droga: korisnik heroina injektira 4 do 5 puta dnevno, injektirajući korisnik stimulansa 10 do 15 puta. Drugo objašnjenje je da je dostupnost sterilnog pribora za injektiranje dramatično opala tokom istog perioda, te su korisnici međusobno delili pribor, što je pak dovelo do novih infekcija. Izvor: Wikipedia
U Rumuniji postoje programi smanjenja štete koji za cilj imaju prevenciju deljenja pribora za injektiranje, i krvno prenosivih infekcija. Ovi programi takođe pomažu korisnicima droga da odu na detoksikaciju i rehabilitaciju. Većina njih bilo je finansirano od strane Glbalnog Fonda – ali nakon što je zemlja ušla u EU, prestala je da bude podobna za donacije iz Globalnog Fonda. Ni nacionalna Vlada, niti gradska uprava nisu alocirale finansijska sredstva kako bi bila obezbeđena održivost programa smanjenja štete, stoga programi rade smanjenim kapacitom.
Od 2010. godine, finansiranje programa smanjenja štete je osciliralo, što je omogćilo onima koji su pružali usluge da svoj posao nastave, ali su bili prinuđeni da budu inventivni u pronalaženju izvora finansiranja programa zamene igala i programa substitucione terapije, u okviru šireg finansiranja, kao što je evropsko strukturno finansiranje. Iako je efektivnost programa smanjenja štete visoko priznata i prihvaćena od strane donosilaca odluka pozitivne izjave nisu podržane i finansijski. Ovakva situacija dovodi do prekida u pružanju usluga , kao što se desilo u julu 2013. godine kada su, suočene sa mogućim privremenim zatvaranjem zbog nedostatka sterilne opreme i lekova, organizacije civilnog društva zajedno sa injektirajućim korisnicima droga organizovale protest, pozivajući na hitnu podršku programima smanjenja štete.
Mnogi korisnici droga žive na ulici, a tokom zime u kanalizacionim sistemima, pod zemljom gde ne postoje tekući izvori čiste vode niti adekvatni higijenski uslovi za život. Otpad u vezi sa injektirajućom upotrebom droga predstavlja izvor neprijatnosti i uznemirenosti stanovništva. Organizacije civilnog društva sada lobiraju za otvaranje bezbednih prostorija za injektiranje gde korsnici mogu koristiti svoju drogu na bezbedan način, u higijenskim uslovima, pod nadzorom medicinskih radnika ne uznemiravajući druge ljude. Neophodno je u Bukureštu kreirati strategiju zasnovanu na principu četiri stuba i obezbedi podršku za programe prevencije, lečenja, i porgrame smanjenja štete, kao raditi na senzibilizaciji policajaca da saradjuju sa ovim servisima i programima. Molimo podržite našu peticiju! Naš partner iz Rumunije u ovoj kampanji je Rumunska mreža za smanjenje štete Romanian Harm Reduction Network. Da saznate više o situaciji u Rumuniji pogledajte film u produkciji Drugreportera i Romanian Harm Reduction Network-a.
BUDIMPEŠTE
U Budimpešti se dogodila velika promena na tržištu droga od 2009. godine – Upotreba heroina je opala gotovo do nule, dok hiljade ljudi injektira nove psihoaktivne supstance – sintetske stimulanse koji se proizvode u Kini ili Indiji. Ove droge se injektiraju frekventnije, deset do petnaest puta dnevno. Hiljade marginalizovanih injektirajućih korisnika droga, od kojih su mnogi Romi, žive u siromašnim delovima grada i nemaju pristup adekvatnim zdravstvenim uslugama. Oni injektiraju drogu na skrivenim mestima, parkovima i napuštenim zgradama. Iskorišćen i bačen pribor za injektiranje izaziva ozbiljnu zabrinutost društvene zajednice. Međusobna razmena pribora za injektiranje vodi ka većem broju krvno prenosivih infekcija. Između 2011. i 2014. godine stopa Hepatitis C infekcije se gotovo udvostručila među injektirajućim korisnicima droga.
Nažalost, donosioci odluka na lokalnom nivou nisu svesni pravih uzroka problema i od programa smanjenja štete je napraviljeno žrtveno jagnje, dva ovakva programa su zatvorena prošle godine. Ispravno rešenje nije zatvaranje zdravstvenih programa koji pružaju pomoć ljudima – već pružanjem podrške ovim programima kako bi se oformilo čisto i bezbedno okruženje u kome korisnici droga mogu da injektiraju, umesto na ulicama. Budimpešti je potrebna strategija prema drogama zasnovana na programima prevencije i lečenja, programima smanjenja štete i sprovođenja zakona, ali i imenovati koordinatora za droge, i budžet kako bi se strategija implementirala. Molimo pomozite nam da promenimo politiku prema drogama i potpišite peticiju! Da saznate više o situaciji u Mađarskoj, pogledajte film Drugreportera.
SOFIJE
Na hiljade ljudi injektira droge u Sofiji, većina njih živi na ivici siroma[tva u predgrađu. Mnogi pripadaju marginalizovanom sloju društva, kao što su Romi, sa visokom stopom nezaposlenosti i beskućništva. Mnogo korisnika droga injektira na ulicama, u rizičnom okruženju sa ograničenim pristupom sterilnom priboru za injektiranje - apoteke često odbijaju da usluže korisnike droga, a postoji samo jedna organizacija koja obezbeđuje sterilan pribor. Javna upotreba droga, i iskorišćeni pribor u vidu otpada podstiču konflikte u zajednicama, dok senzacionalizacija od strane medija dovodi do policijskih racija. Source: Wikipedia
Bugarska je jedna od zemalja sa najstrožijim zakonima prema drogama u Evropskoj Uniji. U zemlji sa osam miliona stanovnika, 800 ljudi godišnje biva uhapšeno zbog krivičnih dela u vezi sa drogom. Zatvori nisu način da se ljudi zadrže podalje od droga. Prema procenama zatvorke uprave, više od 20% zatvorske populacije je zavisno od droge – a mnogi od njih su razvili problematišne obrasce upotrebe u zatvoru. Strah od hapšenja navodi korisnike da drogu koriste na rizičan način, kao i da što pre bace upotrebljene igle.
Postoji zabrinjavajući trend sa u vezi sa širenjem infekcija među korisnicima droga. Transmisija HIV infekvcije se povećala sa 74 slučaja u 2004. godini na 157 novih slučajeva u 2012. godini, dok proporcija Hepatitis C infekcije prelazi 70%. Troškovi prevencije HIV I Hepatitis C infekcije su neuporedivo manji od troškova lečenja osoba koje žive sa HIV-om. Sofija nema strategiju prema drogama, gradska uprava ne finansira programe prevencije, lečenja i programe smanjenja štete. Molimo pomozite nam da ubedimo donosioce odluka da saslušaju profesionalce i urade ono što je stvarno potrebno kako bi se smanjila šteta i rizici nastali usled koriščenja droga - potpišite peticiju ovde! Naš partner iz bugarske u ovoj kampanji je Inicijativa za zdravlje. Da saznate više o situaciji u Bugarskoj, pogledajte film u produkciji Drugreporter-a i Fondacije Inicijativa za zdravlje.
VARŠAVE
Procenjeno je da u Poljskoj ima oko 15,000 injektirajućih korisnika droga. Varšava ima adekvatnu ponudu programa supstitucione terapije, te je većina onih koja nije u mogućnost da pristupe tim programima koncentrisana u drugim većim gradovima, kao što su Katovice ili Gdanjsk. Izvor: Wikipedia
Većina korisnika injektira heroin na mestima koja nisu bezbedna, i gde međusobno deljenje pribora za injektiranje doprinosi porastu smrtnosti usled predoziranja, kao i HIV i Hepatitis C infekcija. U pojedinim delovima Varšave, dešavaju se konflikti između korisnika droga i stanovništva, zbog nebezbednog odlaganja iskorišćenog pribora za injektiranje. Zakoni prema drogama u Poljskoj su oštri, i mnogo mladih ljudi završi u prekršajnim sudovima zbog prekršaja vezanih za droge. Povećan broj ljudi u zatvorima, nije doveo do smanjenja upotrebe droga. Pravo rešenje bi bilo lečenje onih osoba koje su zavisne, smanjenjem smrtnosti i bolesti pomoću pragmatičnih rešenja, kao što je distribucija sterilnog pribora za injektiranje.
Heroinska zavisnost može biti lečena uz pomoć substitucione terapije opijatima - dakle, sa propisanim receptima za lekove kao što su metadon i buprenorfin. Nažalost, mali broj heroinskih zavisnika ima pristup lečenju i sterilnom priboru za injektiranje. Profesionalne organizacije koje sprovode programe smanjenja štete navode da je potreban zakonski okvir, koji bi omogućio otvaranje sveobuhvatnih programa lečenja koji bi pružali kontinuitet zdravstvenih usluga - prostorija za injektirajuće korisnike droga, gde ne samo da mogu da injektiraju drogu u sterilnoj i medicinski nagledanoj sredini, već i da budu motivisani za promenu svojih života i integracije u društvo. Molimo uključite se u akciju i potpišite našu peticiju za bezbedniju Varšavu - grad koji podržava realna rešenja, a ne kažnjavanje! Naš partner iz Poljske u ovoj kampanji je Poljska mreža za politiku prema drogama. Da saznate više o situaciji u Poljskoj, pogledajte film u produkciji Drugreporter-a i Poljske mreže za politiku prema drogama
PORTO
U Portu je injektirajuća upotreba droga bila povećana tokom 80ih. Ljudi su bili šokirani gledajući mlade ljude kako injektiraju na ulicama, i pozvali bi policiju da interveniše. Kriminalizacija ljudi koji koriste droge nije pomogla, već je za rezultat imala značajno povećanje HIV infekcije i smrtnosti usled predoziranja, jer su injektirajući korisnici droga bili gurnuti na margine društva. Portugalska vlada je dekriminalizovala droge 1999. godine, i usvojila novu strategiju prema drogama koja je imala za cilj da pruži prevenciju, lečenje i programe smanjenja štete za korisnike droga. Značajan broj korisnika heroina je započeo lečenje, a onima koji nisu želeli da prekinu injektiranje droga imali su dostupne sterilne igle i špriceve. Novi pristup je bio plodan i problemi vezani za injektiranje droga su smanjeni.
Kada je ekonomska kriza pogodila Portugal, socijalne i zdravstvene usluge su bile prve žrtve štednje. Korisnici droga nisu popularni - pa je uvek lakše ukinuti finansiranje usluga namenjenih njima. Ovu cenu je platilo društvo u celini, u vidu smrti, bolesti i kriminala. Investicija u prevenciju, lečenje i programa smanjenja štete je investicija u budućnost – čineći Porto zdravijim i bezbednijim. Već postoje programi distribucije supstitucione terapije i sterilnog pribora za injektiranje za injektirajuće korisnike droga – korak dalje predstavlja otvaranje prostorija za bezbedno injektiranje gde su u medicinski nadgledanom i higijenski adekvatnom okruženju, a ne na ulicama ili stepeništima. Znamo, iz primera drugih gradova, da ovakve prostorije mogu formirati polaznu tačku za druge usluge - na primer detoksikaciju ili rehabilitaciju. U Portugalu postoji zakonodavstveni okvir koji omogućava otvaranje bezbednih prostorija za injektiranje, ali ga niko do sada nije koristio. Vreme je da donosioci odluka iskoriste postojeći zakonski okvir – molimo potpišite peticiju i zahtevajte da to urade! Naš partner iz Porugala u ovoj kampanji je APDES. Da saznate više o situaciji u Portugalu pogledajte film u produkciji Drugreporter-a i APDES-a.
Чланци везани за ову кампању::
We Need Room for Change!
In Search of a Drug Consumption Room – The Open Veins of Drug Users
ATHEN’S WAY – Struggle For a Drug Consumption Room
Where Do Poles Inject? – The “Room for Change” Campaign in Poland
Why Have the Serbian Media Become Interested in Drug Consumption Rooms?
Advocating for Drug Consumption Rooms in Portugal
Life After the Closure of the Needle Exchange in Budapest
The Room for Change campaign launches a petition among citizens in Sofia
Room for Change: But in Which Direction?
Footer
